U narednoj godini očekuje se blago poboljšanje stanja na tržištu rada, koje će se realizovati kroz smanjenje stope nezaposlenosti i rast realnih zarada.
Očekuje se da će stopa nezaposlenosti u 2024. biti ispod devet odsto, istakao je prof. Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu na predstavljanju „Kvartalnog monitora”, koji inače i uređuje. Profesor je podsetio da će osnovni pokretači smanjenja stope nezaposlenosti biti povećanje broja zaposlenih i smanjenje radne snage usled negativnog prirodnog priraštaja.
– Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavku nemačke privrede, predstavlja jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini – istakao je prof. Arsić.
S tim su saglasni i ostali ekonomski stručnjaci.
Mihailo Gajić, ekonomista i izvršni direktor Libertarijanskog kluba „Libek”, podseća da se Nemačka, kao i druge razvijene zemlje Zapadne Evrope, suočavaju sa smanjenjem radne snage usled demografskih promena.
– Mnogobrojnije bejbi-bum generacije silom prilika odlaze u penziju, dok na tržište rada stupaju mlade generacije koje su malobrojnije. Taj nedostatak radne snage Nemačka nadomešćuje uvozom radnika. Ove demografske promene su takvog intenziteta da su nemačkoj privredi potrebni radnici, čak i kada se ona nalazi u stagnaciji ili blagoj recesiji, što je trenutno slučaj – napominje Gajić.On dodaje da će jedna od najsnažnijih privreda Evrope stoga nastaviti da privlači radnike iz Srbije, posebno imajući u vidu olakšane procedure za pristup tržištu rada za radnike van EU.
– Te procedure su počele da se primenjuju od novembra 2023. godine. Posledica toga biće smanjenje stope nezaposlenosti u Srbiji, ali i povećanje uvoza kvalifikovanih radnika kod nas. Podsećanja radi, u 2023. je izdato oko 50.000 radnih dozvola stranim državljanima, a u 2022. godini 35.000 takvih dozvola iz drugih manje razvijenih zemalja – naznačio je Mihailo Gajić.
Posle uvođenja takozvane karte šansi u Nemačkoj, koja umnogome olakšava kako odlazak stručnih kadrova, tako i njihovo zapošljavanje, i Srbija ostaje pod pretnjom od daljeg osipanja radne snage.
Miloš Turinski iz „Infostuda”, koji se bavi analizom tržišta rada u Srbiji, podseća da veliki broj ljudi iz naše zemlje već godinama odlazi van granica, a sa kartom šansi može se očekivati još veći odliv stanovništva.